У организацији општинског Удружења потомака и поштовалаца Ослободилачких ратова 1912-1918. из Рогатице данас је на Сјеверску одржан помен, положен вијенац, и одата пошта краљу Петру Првом Карађорђевићу, у народу запамћеном као „Краљ Ослободилац“,  те „Стари Краљ“,  „Петар Велики“ или једноставно „Краљ Перо“. Помен је служио свештеник Његослав Јелисић,  а вијенац је положила омладина ОО СДС Рогатица.

Пензионисани свештеник из ових крајева Јово Планојевић, чији је покојни отац Васо био један од покретача иницијативе за подизање споменика давне 1925. године, подсјетио је младе на величину и славу Краља Петра, потомка великог Вожда Карађорђа, коме су данас одали помен, а коме је отаџбина увијек била прва брига.

„Био је то велики војсковођа који је за свој народ извојевао многе значајне, тешке и крваве битке, а ми из ових крајева смо га увијек вијерно слиједили. На боричком платоу нема ни једно братство из кога неко није оставио кости на Крфу, Кајмакчалану, Бизерти... или неком од других војишта на којима је Краљ Петар водио битке за слободу и славу свога народа“ рекао је прото Планојевић и додао да је, поред војничких врлина и славе, Краљ Петар био и претеча у демократији:

„У Европи није постојао ни један тако демократски устав попут оног који је Краљ Петар подарио своме народу. У том Уставу писало је „штампа је слободна“ без икаквих додатних објашњења или условљавања. У његово вријеме штампа и новинари могли су написати све што оно што су мисли. Такве слободе није давао ни један тадашњи европски владар, нити иједна друга европска држава“ нагласио је прото Планојевић.
Он је  предложио Удружењу и присутнима да се обавезно обиљежи и мјесто на Црквинама на коме је, у Другом свјетском рату, пострадало од усташа чак 42-оје Пушоња само зато што су били Срби православне вјере.


И сам споменик Краљу Петру има своју веома бурну историју. Завршен је и откривен на Пантелијевдан  9. августа 1925. године. Усташе су  11. јула 1941. довеле локално становништво које га је и подигло и присили су их да оборе споменик. У међувремену је неки од официра, вјероватно ранији жандарски старјешина, који је још увијек осјећао стахопоштовање према Краљу, дао налог да се споменик не руши и не уништава, него само да се расклопи у дијелове и остави тако. Комунистичка власт у Рогатици, након Другог свјетско рата, такође се није  усудила да потпуно уништи оно што се ни усташе нису усуђивале, него је у непосредној близи отворен коп за пијесак, споменик је поткопан и урушен у урвину. Неко од мјештана камену круну сакрио је испод сијена, а локално становништво побунило се против вандализма  комуниста и тражило да се историјски споменик не уништава.

Године 1991. рогатички СДС је покренуо иницијативу да се реконструишу оштећени дијелови и споменик поново постави. Несретни сукоб у региону 1991-1995. зауставио је обнову, али је она завршена 1998. године, уз одређене дораде каснијих година. Споменику сада недостаје само дио каменог постамента који је трајно уништен. На цијелом масиву виде се оштећења: што од времена, што од људи.

Данашњи помен учињен је на дан када се Краљ Перо упокојио, прије тачно 96 љета. Ранијих година било је уобичајено да овај догађај буде саставни дио вишедневних свечаности „Преображењски дани“ којима Рогатица обиљежава своју крсну славу – Преображење Господње, али је доласком СНСД-а на власт догађај поново изостављен из оквира општинских свечаности. Да не буду датум, дужна пошта Краљу и споменик заборављени побринули су се Удружење потомака и поштовалаца Ослободилачких ратова 1912-1918. и Општинска организација СДС-а Рогатица.