У вријеме кад Република Српска преживљава једну од највећих политичких криза у посљедњој деценији, предсједник Српске демократске странке Вукота Говедарица у интервјуу за БУКУ открива да је спреман да поведе “револуцију” против садашње власти и да се кандидује за предсједника.

У ВЕЛИКОМ ИНТЕРВЈУУ ГОВЕДАРИЦА ПРВИ ПУТ ОТКРИВА СВОЈА РАЗМИШЉАЊА О РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ БЕЗ МИЛОРАДА ДОДИКА У КОЈОЈ БИ ОН, ЗАЈЕДНО СА КОАЛИЦИОНИМ ПАРТНЕРИМА ИМАО ВЛАСТ.

На почетку нашег разговора, питали смо лидера највеће опозиционе странке у РС, зашто тек сад, након толико година шутње опозиција узима ствари у своје руке, блокира сједнице, користи пиштаљке…

“Зато што смо доста трпили. Сматрамо да је крајње вријеме да се политичке партије које су на власти уозбиље и раде оно што раде све институције. Да на јасан начин поштују правила игре и буду људи који су одговорни и одговорно раде свој посао за који су их грађани изабрали.

Али они даље игноришу све ваше захтјеве. То је најбоље показао Милорад Додик у уторак који је новинарима одређивао шта је вијест упињући се да докаже да је стање редовно. Колико је редовно стање ако имамо сједнице без јавности, незаконито именовање в.д. ревизора, барикаде у НСРС…?

То није запамћено ни у једном парламенту у Европи и савременим демократијама. Ово није нормално стање и не треба да затварамо очи пред проблемом. Сви они који кажу да парламент функционише то није истина, јер он ради у једној дисхармоничној ситуацији и ствар је итекако озбиљна. Ми нећемо да трпимо парламентарно насиље које је већ дужи временски период присутно у Скупштини РС, а власт показује да не жели да уважи опозиционе политичке приједлоге. Морам да нагаласим да овом земљом требају да владају закони, а не људи који ће их заобилазити. 

Али ти људи који непоштују законеи даље владју и ако ви нешто не урадите они ће наставити по своме. Шта даље можемо да очекујемо од опозиције? Тражили сте распуштање Скупштине од чега сигурно нема ништа. Који су наредни кораци? Рекли сте да идете до краја, да нема стајања. Шта то значи?

Очигледно је да Парламент не функционише. То је реалност, осим ако затворимо очи. Ми имамо једну врсту парламентарног насиља која мора престати. У оваквој ситуацији Параламет је зрео за распуштање и до Нове године би требали да спроведемо ванредне изборе како би РС у 2018. години могла у тој новој парламентарној већини да функционише до наредних  избора. Ми нећемо одустати од борбе против овог парламентарног насиља6 и ми ћемо да се боримо за уставност и законитост. Морам да признам да смо ми једним дијелом успјели, пронашли смо одлуку о референдуму, али сад се јавност суочава са новим проблемом, а то је покушај Милорада Додика да за непровођење одлуке оптужи опозицију, што је ван сваке памети. Он поставља ствари на начин као да одлука треба да се донесе у наредним данима дајући нам ракове. А уствари рокове нам је давно дала Народна  скупштина и они теку…

Наредни кораци, господине Говедарица?

Да, наши наредни кораци. Дакле, ми на форуму у кругу лидера политичких партија гдје ја, Бореновић и Чавић разговарамо са одређеним људима из наших политичких партија, наравно, имамо план. Тај план не можемо да откривамо јавности. Али јасно је да до сада све ово што смо урадили и ове двије режимске ноћи су показале да ништа не радимо ‘ад хоц’ већ да радимо осмишљено у борби која РС треба да омогући владавину права. Нажалост, ова власт се понаша као једна зарђала машина која покушава да оствари своју функцију, а свјесна је да је дошла до такве врсте изнемоглисти да је вријеме да се замјени. И у том сазнању да зарђала машина не може да ради, а да њена репарација је под знакон питања, пошто би морали да замјене одређене дијелове, односно људи који су окупирали те политичке организације и раде оно што хоће и желе не поштујући законе. Према томе, треба замјенити машину…

А ко ће то замјенити машину? Ви?

Па, машину треба да замјени народ. Нажалост морам да примјетим да власт користи све полуге и механизме да прикаже стање у којем људи из актуелне власти се грчевито и са доста напора боре против спољних и унутрашњих непријатеља, твредећи да је РС угрожена и да они врло успјешно поражавају све који су пријетња Српској. Када немате одговор на постојеће стање у привреди и економији, када видите каква је демографска слика у РС, када дођете до трагичног сазнања да је у посљедњих осам година  у основним школама мање 21.000 основаца, када схватите да млади И образовани људи рапидно напуштају РС јер не виде перспективу, онда закључите да морате производити унутрашње и спољне непријатеље. А једини непријатељи РС су људи који овдје већ 12 година у континуитету владају.



Када кажете 12 година се влада на овај начин, пада ми на памет констатација коју сам данас прочитао, да ће Додик наставити да влада и прави кризе док једном не поломи зубе. Има ли у РС икога ко може да се супростави Додику, ко може да му “поломи зубе”?

Све има свој вијек трајања. И многим претходницима који су од својих друштвено-политичких система правили аутократски систем и режим једном је истекао рок трајања. Тако ће и Милораду Додику истећи рок трајања. Ја не знам да ли је он тог свјестан, али он дефинитивно са својим ретроградним поступцима и поступцима којима путем јавног сервиса индоктринира грађане РС, покушаваће да и даље остане на власти правећи од себе заштитника РС. Али највећи непријатељ РС је управо  он и они људи који су узели џојстик РТРС-а у своје руке и на тај начин врше индоктринацију народне масе. Он је прошлост, а РС требају млади, нови и образовани  људи, са политикама које ће да обнове лоше стање. То сигурно није Додик и одређена групација људи са којом је заробио институције и покушава да од народа који живи у РС направи робве, који то не могу ни да примјете. Уствари, он производи савремене робове којима се представља да живе у ружичастом свијету.

Али, опет се морам вратити на то да Додик и ова власт годинама то раде . Шта сте ви радили све ове године осим што сте играли улогу која вам је додијељена у прављењу привида демократије?

Ја лично не желим да се бавим Додиком. Мислим да друштво има један проблем који је он наметнуо. То је поистовјећивање Додика са институцијама. Он је тај који даје коментар да је довео полицију у НСРС. Он у једном тренутку преузима одговорност министара унутрашњих послова, у другом директора полиције. У трећем моменту преузима одговорност осталих министара. Онда је предсједник Владе, па директор Електропривреде. Нажалост, то је тај аутократски приступ. Ја не желим да се бавим с њиме јер сам увјерен да је он прошлост. Можда је он једини који не види да је његов пјешчани политички сат на издисају.  Али, ми смо ти који су направили велику грешку и грешке треба признати. Ово што данас радимо то смо требали урадити 2014. године када је ова Влада поникла на највећој афери од постанка РС, а која се тиче куповине народних посланика.

Па, могу ли данас пиштаљке вратити то вријеме?

Вријеме које смо изгубили је неповратно. Све оно што данас ради опозиција не може вратити седам посланика који су из опозиционих политичких редова прешли у власт. Захваљујући тој седморици ова Влада живи и ова већина се одржава. То вријеме не можемо вратити и да смо направили 2014. ово што радимо данас многе ствари би биле другачије и данас би неко покушао да одговара за аферу куповине посланика. Али, данас можемо да пружимо бар отпор оним људима који мисле да се владавина права и демократије мјере оним бројем руку које до изнемоглости не поштују законе да би остали на власти.

Надам се да сте свјесни да један одлучан потез, ако не буде имао континуитет неће избрисати године неспособног дјеловања опозиције. Народ још увијек на све ово гледа као на још једну пролазну шараду у Скупштини, на добро замишљене, али лоше организоване и одигране скупштине народа. Још увијек сте за њих “сви исти”, политичари који само причају празне приче и раде за свој џеп…

Актуелном режиму одговара квалификација да смо сви исти јер се у том моменту ствара апатија код грађана који онда не могу да виде алтернативу и људе који би боље радили посао од постојећих. Мајка не може родити два иста сина и они се разликују. Према томе, нисмо сви исти. Ја у овом моменту могу да причам о програмским циљевима које ја видим да се развијају и због тога смо овом парламенту понудили нашу резолуцију која је дефинисала један микро оквир, јер је то једна четверогодишња етапа…

Погледао сам ту резолуцију. Четири године на четири стране. Зар то није помало неозбиљно?

Али то су основна начела која су дефинисала стратешке правце дјеловања шта би то требала да ради власт у свом мандату. Ту смо дали циљеве и поставља се питање како ћемо да поставимо задатке. То можемо само да урадимо ако добијемо повјерење народа, а ја живим за тај дан да промјенимо све ружне слике и навике ове власти и да поставимо један модел и оквир у коме ћемо државу заштитити од самих себе. Можемо се ми заваравати, али она власт која се толико дуго укоријенила и која влада дужи период, природно је да се она инкрпорирала у све институције да на бази те ортачке политике успијева да обезбиједи чак и да тужиоци не раде предмете у који се дотичу корупције. Ја живим за дан да РС добије сет антикорупцијских закона од којих је један испитивање имовине, легалност имовине. То желим због себе, због своје дјеце. То желим ради ваше породице. Суштина је како ћемо ми заштити државу од самих себе да не би дошли у ситуацију да радимо све ово што ради садашња власт. Морамо да направимо превентивне мјере и да схватимо да се не исплати пљачкати и красти сопствени народ. Учинићемо све да од РС направимо земљу у којој ће царовати владавина права, земљу која ће бити социјално одговорна, која треба да отвори перспективу младим људима…

А зашто се онда те навике тренутне власти нису искоријениле на локалном нивоу гдје влада Савез за промјене? Зашто тамо још увијек влада ортачка политика?

Ево, узећу пар примјера. Погледајте четверогодишњи контекст у коме се нашао Зоран Латиновић, бивши начелник Градишке. Дошао је у моменту кад је Градишка била два пута задужена у односу на приходе. Он је предано радио водио рачуна о свакој марки и одговорно враћао дугове, дефинисао питање гријања и на крају платио цех одговорне политике. То значи да кад дођете у урушен систем да њега није лако поправити, већ за то треба одређено вријеме.

Није то баш тако било у Градишци. Посебно то знам јер је то град из којег долазим. Али и да јесте, шта је са осталим општинама и градовима. Требиње, Добој, Бијељина, Угљевик… Исти начин запошљавања, партијске и родбинске везе на дјелу, негативни ревизорски извјештаји…

Добро. Али ако већ хоћете… Бојим се да имамо једну генералну појаву која се зове корупција и она је раширена широм РС. То признајем. Исто тако, ми смо добро радили у неким градовима, па нас је народ казнио, јер кад дођете у ситуацију да је народ осиромашен до те мјере онда правила примитивног политичког понашања почињу да заживљавају. Ја се бојим да је политичка корупција велика, на дан избора се купују гласови и зато смо и доживјели пораз у многим општинама. Ја сам дубоко увјерен да ће ова власт која је претворена у режим направити све да побједи на изборима и зато треба да се фокусирамо на домен изборне преваре која се спрема. Послије толико година ова власт при самој помисли да неће имати политчку заштиту од институција које су окупирали спремна је на све.

Морам да се вратим на оно што сте већ неколико пута истакли као проблем. Одлазак младих. Ви сте рекли да млади не виде перспективу овдје. Да ли то значи да је не виде ни у Вама?

Некада су са ових простора одлазили људи у савременија друштва да зараде за своју егзистенцију и онда је креирали тако што су се враћали у ову земљу. Данас одлазе млади људи, образовани, са знањем свјетских језика и немају намјеру да се врате. Ти млади људи немају времена да чекају промјену у РС, јер је њихова егзистенција угрожена. Не желим да кажем да опозиција није одговорна, али највише је крива власт којој одговара да та армада младих, незадовољних људи напусти РС и на тај начин они сутра не буду угрожени од њих на изборима. Наравно, опет кажем, одговорност постоји и на опозицији само што је у проценту неупоредиво мања од одговорности власти. Ја ћу лично бити одговоран сутра ако дјеца мојих пријатеља и моја дјеца напусте ову земљу. Сматраћу да нисам био довољно храбар и нисам имао довољно снаге да заједно са пријатељима из опозиционих редова мијењам стање, ма колико оно било тешко за опозицију.

Господине Говедарица, можете ли Ви грађанима РС онда понудити бољу будућност, зауставити их од намјере да оду или бар вратити вјеру у то? Ево ја, као неко ко има 29 година не видим никакву будућност у РС. Не видим да ће овдје икад бити правде… без обзира био на власти Милорад Додик или Ви. Можете ли ме убиједити у супротно?

То што сте Ви казали је пораз и за мене и за све оне који се баве овим послом. Само што, за разлику од њих ја признајем да је то мој пораз. Сада је питање како искомуницирати са најобичнијим човјеком и увјерити га да сте добронамјерни и искрени и да заиста желите да промјените стање.

Ево Вам прилике. Увјерите сад мене и људе који ће ово прочитати.

РС су потребни млади, образовани, стручни људи који желе да живе и да дијеле свако добро и зло заједно са својим народом. РС су потребни нови људи, нове политике, политике обнове, а како ће то грађани да препознају… Они то нису у стању да препознају, не могу да препознају како је то кад једна одговорна групација људи са одговорним политикама преузме одговорност и поведе их у будућност.

Па како та будућност са одговорним људима изгледа? Покушајте да нам дочарате?

Тренутно живимо у амбијенту у коме млади људи морају да буду чланови политичких организација и да у њима буду примјећени да би се нашли у прилици да озбиљно рачунају да сутра могу ријешити питање запослења. То је погрешан пут. Постоје савременије демократије од наших у којима младим људима не требају чланске карте, у којима се гледа њихово знање, вреднује колико су волонтерски радили за своју земљу… Дакле, бојим се да живимо у амбијенту у којем људи преко политичких партија доказују свој партијски идентитет, да имамо велику појаву непотизма и да би ријешили своје егзистенцијалне проблеме морате бити блиски са неким из власти. Ми морамо људима отворити један простор у коме ће се надметати на бази свог знања и да најспособнији буду најквалификованији. Ако не исправимо негативне појаве РС ће бити у великом проблему. Да се не заваравамо, Дејтонски мировни споразум који је данас формула у којој РС има своју заштиту ће у неком наредном период бити предмет преиспитивања. Ми данас имамо јасне показатеље гдје Дејтонски споразум не функционише, имамо пресуде Европског суда за људска права које нисмо још имплементирали. И шта РС мора да ради? РС мора да ојача своју позицију. РС не смије да се помири са чињеницом да је од Дејтона па до данас 300.000 Срба мање у РС. РС мора да има снажну позицију, да има насељен српски народ на територији РС, а не расељен. РС мора да опорави своју економију. РС мора да има снажне институције.Морамо да будемо спремни за времена која нам предстоје. Морамо се суочити са свим негативним појавама да би дочекали наредни период пун изазова. Грчка се насал у тешкој ситуацији. Замислите кад би све оно што се тамо дешавало пресликали на БиХ, ФБиХ и РС. Наше проблеме рјешавају међународне монетерне институције и бојим се да уколико смо условљени са спољним донација РС не може бити самостална у својим одлукама. Најбољи примјер је пропадање банака у РС. Посљедица тога је да се у Парламенту БиХ прави пренос надлежности …

Ако могу само да Вас прекинем овдје. Ми смо почели са питањем о будућности људи, перспективи, Вашој визији… а Ви сте отишли на пренос надлежности и којекакве ствари које људе не интересују пуно, које не враћају неку вјеру у боље сутра које ћете Ви донијети.

Јесте. У праву сте. Отишао сам. Али мислим да сам успио дијелом рећи оно што сам требао.

Ако Ви тако кажете… Хајде онда да пређемо на неку другу тему. До избора, остала је још само једна година. Хоћете ли Ви предводити промјене као предсједник највеће опозиционе странке? Хоћете ли се кандидовати за предсједника РС или члана Предсједништва?

Ја сам својим политичким дјеловањем показао да сам спреман и да немам никакву врсту страха од актуелног режима и да заиста желим суштинске промјене. Нема никакве сумње да ће опозиционе политичке партије морати да иду заједно. И сад се поставља питање који су то персонални људи. Ми о томе нисмо разговарали, али морамо реално сагледати околности у којима живимо. Да видимо који су то људи који могу да изнесу тај политички терет. Ја сам дошао на чело СДС-а у једном поприлично тешком тернутку, кад смо изгубили локалне изборе, али сам успио да направим једну хармоничну ситуацију. И зато сам ја спреман. Спреман сам да добијем повјерење и да изађем заједно са кандидатом који би испред опозиционих политичких партија био номинован за другу позицију. Спреман сам да уважавам све оне који припадају старијој политичкој генерацји. Да црпим њихова искуства, али исто тако сматрам да је дошло вријеме за нове људе који имају кредибилитет, ауторитет, образовање и који немају „ораха у џеповима“, те могу да буду људи на које се РС може ослонити.

Када кажете спремни сте, хоћете да кажете да сте спремни да будете кандидат за предсједника РС?

Апсолутно. Да, спреман јесам. Некад размишљам да ли са својим годинама би требао да се нађем у тој улози, али ако сам ја тај који може да направи резултат, прихватам сву одговорност и сав тај терет на своје леђа.

Шта мислите о јединственом наступу СЗП-а за обе парламента? Заједничким листама.

То је добра замисао да имамо другачији изборни закон. Тренутни фаворизује мање политичке партије и уколико би дошли у ситуацију да укрупнимо све на једну листу бојим се да би остали хендикепирани и могли би сами себи да направимо медвјеђу улогу. Све је ствар математике.

За крај, надам се да сте свјесни да ће великим дијелом на изборима сљедеће године одлучивати апстиненти и да без њих се не можете надати неком великом успјеху. На који начин планирате да покренете ове људе који су након више од деценије владавине СНСД-а изгубили наду у промјене?

Вратићу се на оно што сам казао. Комуникација. Бог је дао човјеку могућност да комуницира и да се људи споразумијевају. Морамо превазићи проблем комуникације са најобичнијим човјеком којем треба представити знања о свему што се дешава и разбијати индоктринацију која постаје све ужаснија. Јавни сервис је псољедњих два мјесеца постао врло разгоропађен кад је у питању опозиција. Ми морамо да разбијемо ту појаву индоктринације. Да продремо до најобичнијег човјека и да пробудимо његову свијест колико је битан тај дан 2018. године када ће он одлучити о својој судбини, али и судбини своје дјеце. То је велики посао и ја сам тога свјестан. Зато се морамо покренути, јер уколико мислимо да ћемо из наших одјела и кравата анимирати све те људе, грдно се варамо.