Захваљујући  напорима предсједника и чланова Општинске организације СДС Рогатица, одмах након Бањалуке, градић на обалама Ракитнице  био је сљедеће мјесто у коме су аутори писаних дјела и актери историјско-епске битке из 1999-е године на караули Кошаре према Албанији, промовисали истинито свједочанство.

Трилогију Ненада Милкића  „Ми смо бранили Кошаре“ чине књиге „Посљедња стража“ и „Зов карауле“  што су промовисане у Рогатици, а  употпуниће је  „Бесмртни батаљон“ који је у припреми. Важност Изношење у јавност истине о херојству скоро голобрадих српских младића постаје очигледна кад сазнамо  како се о овако великом догађају зна тако мало, јер би званичне политике, па чак и српских земаља, жељеле да се о њему ћути.

„Ми који се сјећамо мириса барута и бранили смо српске границе и карауле на просторима Републике Српске  свјесни смо да су Кошаре најјужнија наша караула, која чак и мртва чува границу српских земаља. Знамо да су је хероји заувијек обиљежили својим костима и најискреније се радујемо што нам је пружена прилика да дамо скроман допринос  напорима да истина о томе дође до што већег броја Срба. Није на понос актуелној рогатичкој власти то што нам нису дозволили  да вечерас ову књигу представимо у просторијама Центра за културу, односно у биоскопској сали.

Тај простор градили су сви грађани Рогатице, управо за овакве догађаје, и за све нас, а не само за „одабране“. Кућа свакога Србина-патриоте у нашем граду вечерас је мјесто промоције вриједности које су нам показали хероји Кошара. Хвала свима који су дошли вечерас, упркос забранама, а нашим гостима желим искрену добродошлицу“ рекао је Томислав Пухалац у име домаћина у поздравном говору. Промоција је одржана у Сали предузећа „Сјемећ“ умјесто у кино сали, како је било планирано.


„Пишем о ономе о чему други ћуте. На Кошарама, на српско-албанској граници, високо горе у Проклетијама, догодила се највећа битка модерне  српске историје. Око 110 српских војника овдје се супротставило  војсци од  2.500 шиптара и албанских терориста ојачаних снагама НАТО пакта. Испред њих је био бројчано надмоћнији непријатељ, али иза њих је била Србија. Да су пале Кошаре, пала би цијела Метохија непријатељима у руке, а можда и Србија све  до Ниша. Иако млади, премлади, учесници ове битке били су дубоко свјесни те чињенице.

Просто је невјероватно да нико од њих није, ни једног тренутка, помислио о било чему другом осим о заустављању непријатеља, иако су били више него свјесни да ће велики број њих овдје изгинути. Често гладни, без довољно муниције, без изгледа да ће им доћи појачање, борили су се на начин који Срби никад не смију заборавити“ рекао је аутор трилогије Ненад Милкић.

На промоцији, којој је присуствовало више од 200 Рогатичана, говорили су и сами учесници битке на Кошарама  Томислав Рачић и Мирослав Махаљ. Причали  су о томе како су њихови саборци херојски гинули, а да ни једног тренутка нису ни помишљали да се повуку или одступе. Наводили су примјере младих јунака који су у то вријеме требали бити код својих кућа, али су одбијали да напусте саборце, или су се враћали да би учествовали у њој. И херојски гинули. Све су били младићи од 19-20 година, у којима се размишља о изласцима, дјевојкама, фудбалским утакмицама... њима је Србија била испред свега тога.

Најнаграђиванији српски новинар Михаило Меденица био је први Србин чија је нога, након пуних 11 година закорачила на ову... скоро па свету српску земљу 2011. године. На рогатичкој промоцији свједочио нам је о томе како се тада осјећао: „Снажно сам осјећао да ме чува мртва стража српских хероја. У мени је дубоко преовладавао осјећај да ми овдје нико ништа не може. Ту сам, свој на своме, Михаило на српској земљи. Ко то не може да схвати њему ништа у вези са Србима није јасно. Ово је јужна српска караула, овдје су кости српских јунака чврсти камени-међаши које Србин никад не може ни напустити ни заборавити“ казао је Меденица. Познати колумниста посебно лијепо је говорио о Републици Српској и својим утисцима о боравку овдје.

Борцима са Кошара  захвалнице за храброст и јунаштво уручио је Предраг Спајић из Рогатице, и сам учесник Отаџбинског рата у редовима ВРС и један од организатора догађаја. Нико од представника рогатичке власти није био присутан на представљану ове патриотске трилогије.

На рогатичком упознавању са новијом српском историјом већина присутних била је у прилици да, вјероватно по први пут у животу, чује да су у пјешадијским нападима на јужне српске границе директно учествовали и војници НАТО пакта. Поред авијације и сваке друге логистике, овдје су на српску земљу кидисали и пјешадијом. Јесте ли Ви то раније знали? Као најтрагичнији тренутак у историјским догађајима на Кошарама сви учесници промоције истакли су наредбу да се војска повуче одавде и одбрањену караулу преда непријатељу без борбе. Потписом на Кумановски споразум.

Поред бројних грађана Рогатичкој промоцији је присуствовао и посланик у НСРС Ново Мотика, затим представник борачке организације „Илиџански борац“ Горан Шеховац , те познати и вишеструко награђивани књижевник из Источног Сарајева Жељко Пржуљ.

Гости из Србије боравак у републици Српској искористили су да обиђу војничко гробље „Мали зејтинлик“ на Сокоцу, гдје им је домаћим био тамошњи начелник Милован Бјелица, а онда и Спомен-капелу у Рогатици, гдје су се поклонили сјенима погинулих припадника Рогатичке бригаде ВРС.