Замјеник предсједавајућег Савјета министара БиХ и министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић састао се данас у Сарајеву са потпредсједником Владе Републике Србије и министром трговине, туризма и телекомуникација Расимом Љајићем, са којим је разговарао о даљим корацима по питању дискриминаторских такси које за робу из двије државе и даље примјењују приштинске власти.
 
Министар Шаровић је истакао да је за посљедњих шест месеци Босна и Херцеговина испоручила 27 милиона евра робе мање на Косово него у истом периоду прошле године, што је пад од 97 одсто. Примјера ради,  у прва четири мјесеца ове године пласирано је робе у  вриједности од свега 500 хиљада евра.
 
Министар Љајић је овом приликом истакао да је од 21. новембра, када су таксе уведене, до 21. маја, Србија на Косово испоручила за 189,5 милиона евра мање робе у односу на исти период прошле године, што представља пад од чак 80 одсто. То практично, значи указао је Љајић, да је штета нешто већа од милион евра дневно.
 
Двојица министара су закључила и да грађани на Косову такође трпе штету због уведених такси, јер су цијене на мало повећане за 5,3 одсто, спољнотрговински дефицит је повећан за 5,4 одсто, а увоз робе за 6,4 одсто.
 
Такође, на састанку је констатовано да су због такси готово заустављене све регионалне иницијативе, чиме је проузрокована политичка штета за нормализацију односа у региону. Тако на пример, Додатни протокол 5 (олакшавање трговине у оквиру ЦЕФТА) једино још косовска скупштина није ратификовала, Протокол 6 (трговина услугама) иако усаглашен, није потписан због проблема који су изазвани увођењем такси а за Протокол 7 (решавање спорова) нису ни започети преговори из истог разлога.
 
Због свега тога, Шаровић и Љајић су се сложили да би двије државе требало да заједнички наступају и спроводе координисане активности, чији би циљ био повећање притиска за укидање такси. 
 
Уколико таксе не буду укинуте до самита лидера Западног Балкана у Паризу 1. јула, двије земље ће размотрити увођење различитих модела контрамјера, свјесне да то није најбоља, али свакако јесте изнуђена мјера.
 
С друге стране, од Европске комисије ће се затражити већи ангажман на хитној реформи ЦЕФТА споразума. Због уведених такси према двије државе од стране институција у Приштини, ЦЕФТА де факто не постоји у оном облику у коме је формирана прије 13 година.
 
Двојица министара су се заложила за већи степен економске интеграције на Балкану, који подразумијева стварање заједничког економског простора без баријера и компликованих процедура, које отежавају слободан проток роба, људи, услуга и капитала. Услов за то је безусловно укидање такси од стране Приштине. Уколико се то не догоди, ЕУ ће додатно нарушити властити кредибилитет, а земље овог простора пропустити још једну шансу за привредни опоравак и нормализацију политичких прилика.