Износ од 35 милиона КМ за финансирања фамозних гаража на Паприковцу,  био је и више него довољан да се ријеши питање бањалучке психијатрије, каже  Слободан Станић, предсједник СДС-овог одбора за здравство.

„Влада Републике Српске на сједници одржаној у јуну 2020. год. преузела је на себе обавезу финансирања фамозних гаража на Паприковцу у износу 35 милиона КМ. Десило се то у тренутку предаха од ковида, када су друге земље сва расположива средства усмјеравале да што спремније дочекају очекивани талас пандемије на јесен те године“, подсјетио је Станић.

Наводи да је Србија је на у том периоду изградила двије нове ковид болнице.

„Тај износ од 35 милиона КМ био је и више него довољан да се ријеши питање бањалучке психијатрије. Један од кључних параметара хуманости једног друштва се огледа управо у његовом односу према обољелим са психичким тегобама“, истакао је Станић.

Он каже да о односу  Владе о пацијентима који пате од ове врсте обољења најбоље говори податак да је више десетина пацијената, као и медицинско и немедицинско особље смјештено у баракама старим готово 50 година.

„Замислите боравак и рад у тим просторима на овим температурама. Колики су безбједоносни ризици боравка пацијената у таквим условима? Колико су отежани радни услови медицинским и осталим радницима“, каже Станић.


Он поручује да се не може се правити гаража за двадесет први вијек, а истовремено пацијенти боравити у условима средине прошлог вијека.

„Министар здравља и социјалне заштите је у фебруару ове године најавио повлачење средстава од европске банке за израду пројекта у сарадњи са УНДП. Колико це све то потрајати? Да ли је разријешен статус раније започетог објекта за те намјене који је зарастао у коров? Да ли тај коров сакрива утрошак средстава за тај промашај? Да ли је неко одговоран за утрошак средстава за градњу тог објекта који зараста у коров“, наводи Станић.

Да ли је било логично, додаје он,  да се од владиних 35 милиона сагради психијатрија, а да гараже чекају неки пројекат?

„Да ли су аутомобили важнији од здравља и комфора пацијената и особља? За ово што радите немате никакав изговор, јер неко ко жели нешто учинити нађе начин, а ко неће тражи оправдање“, упитао је Станић.