За локалне изборе договор око кандидата за начелнике и градоначелнике сигурно неће бити могућ у потпуности и мислим да ћемо се сигурно размимоилазити на пар мјеста.
 
Ово у интервјуу за Моју Херцеговину каже предсједник СДС Милан Миличевић. Лидер највеће опозиционе странке у Републици Српској , између осталог у интервјуу говори о односима у опозицији, какав је статус градоначелника Бијељине Љубише Петровића у СДС, колико вјерује Додику, треба ли опозиција, осим парламентарне, можда посегнути и за неким другим начинима борбе против актуелне власти…
 
Да ли ће доћи до договора челника опозиције о јединственом наступу на локалним изборима сљедеће године? У овом тренутку, дјелује скоро немогуће да Небојша Вукановић и Јелена Тривић подрже Драшка Станивуковића у Бањалуци, а нејасно је да ли ће до опозиционог јединства доћи и у Требињу.
 
Договор челних људи опозиције био би погубан за власт у Републици Српској и зато они стално играју на карту нашег разједињавања и у томе углавном успијевају, на различите начине. Разбијање опозиције у мање партије сигурно неће донијети већи укупан број гласова на изборима, јер се један исти дио гласача само прелијева из једне странке у другу, углавном због својих личних амбиција. Али, ако ту ништа не можемо направити и поправити, онда бисмо морали бар да сједнемо за заједнички сто и видимо шта нам је даље чинити. Сматрам да све анимозитете треба превазићи јер наше окупљање није у сврху нашег приватног дружења, него обавеза према хиљадама људи који прате наше потезе и очекују зреле одлуке.
 
Осим Бијељине, да ли ће СДС, као највећа опозициона странка, имати своје кандидате за градоначелнике у другим већим градовима Српске? 
 
Што се тиче наших кандидата, ми ћемо у току јануара покушати издефинисати приоритетна мјеста у којима сматрамо да имамо највеће шансе да побиједимо и са тим приједлозима ући у разговоре са странкама које имају опозиционо  дјеловање. Не искључујемо могућност кандидата за градоначелнике, али реално је да постоје неки градови гдје приоритет имају други.
 
На примјер?
 
Као што је Требиње. Један од најактивнијих опозиционара Небојша Вукановић је Требињац. То морамо поштовати и дати му примат у предлагању кандидата за градоначелника. Ако не будемо поштовали једни друге нећемо никада бити прави партнери, који могу направити успјех на изборима.
 
Претходних дана, па чак и мјесеци, у јавности и медијима спекулише се о статусу Љубише Петровића у СДС-у. Да ли је Петровић заиста тражио од вас да из странке искључите Раду Савића, Василија Перића, Милована Бјелицу… Да ли је “природно” да Петровић не долази на сједнице највиших страначких органа, а само дан касније се појави на скупу који је организовала странка Јелене Тривић?
 
Љубиша Петровић својим специфичним начином рада покушава да савлада баријере са којима се сусреће у позицији градоначелника који нема скупштинску већину. Када немате скупштинску већину блокирани сте у многим замислима и планираним активностима. Он то носи на специфичан начин. Своју припадност странци истиче стално на јавним иступима, али и у разговору са мном.
 
Има ли нешто што му замјерате?
 
Оно што му замјерамо је да до сада није испунио своје страначке задатке око организовања мјесних одбора у Бијељини и чекамо да испуни своје обећање да ће од Светог Јована да се направи права страначка војска по свим мјесним организацијама Бијељине.
 
Сматрате ли да су оправдани захтјеви за искључење појединаца из СДС?
 
Што се тиче искључења појединих људи из странке, мој лични став, још од када сам био предсједник општинског одбора у Теслићу, јесте да странку треба омасовљавати и покушати вратити неке људе са можда погрешног пута. На крају, најлакше је некога искључити, али то није посао предсједника странке. Ако постоји незадовољство било чиме, па и страначким колегама, онда о томе треба да се каже на органима странке, да се тамо дискутује, образложи, чују различити ставови, па и да се гласа ако је потребно видјети пулс људи везано за одређени проблем. Главни одбор је једно од најважнијих тијела странке, мјесто гдје представници Српске демократске странке из цијеле Републике Српске имају прилику да износе своје ставове, дају похвалу или критику. Кроз 30 година мог рада у Српској демократској странци, кроз разне органе странке, једино овакав начин рада појединца сам сматрао исправним. Зато сви треба да се дистанцирамо од великих изјава у медијима које стварају штету странци.
 
Да ли у СДС и опозицији и даље има Додикових “тројанаца”, што је недавно, између осталог, јавно говорио и градоначелник Бијељине?
 
“Тројанци” је ријеч која више нема смисао у овом поднебљу. Тешко је рећи ко је ,,тројанац”. По мени, то су лоши људи, издајници, људи намијењени за продају. Али, нису то само људи који прелазе из опозиције у власт у одређеном моменту. По мени, исти такви су и они који шетају било гдје и у било коју партију због личног интереса. Тројански коњ у политици Републике Српске толико се често сретне да на такве потенцијалне и не обраћам пажњу. Свако има свој карактер. Некоме је задовољство завршити политичку каријеру као честит човјек, а некоме као богат човјек. Изаберете пут који је дио ваше личности. Неко је по природи рођени ,,тројанац”.
 
Вјерујете ли Милораду Додику да ће Република Српска донијети свој Изборни закон ако Кристијан Шмит оствари пријетње и наметне измјене Изборног закона БиХ, које се односе на интегритет избора?
 
Кад питање започнете са ,,вјерујете ли Додику”, одмах могу дати одговор и да не чујем преостали дио питања. Не вјерујем му ништа. Како можете вјеровати човјеку који је до сада безброј пута уништио репутацију Скупштине Републике Српске и деградирао чак и своје посланике, који су морали гласати за одлуке за које су знали да неће бити проведене. Он се боји новог изборног закона и у том страху је спреман да покуша свакакве небулозне радње. Али, увијек када га притисне међународна заједница или с њима направи договор, он повуче ручну. Дефинисали смо га давно, тако да питање о томе да ли му вјерујем је увијек истог одговора, без обзира на политичку тему.
 
Може ли се власт у Српској, која је на овим позицијама скоро двије деценије, смијенити искључиво парламентарном борбом и на изборима, без притиска на улици, честих протеста, великих митинга?
 
Ја сам легалиста и сматрам да се власт треба смијенити на изборима. То би се сигурно давно десило, да су они били регуларни. Крађа избора и куповина посланика су постали најнормалнија ствар. Више се и не труде да то упакују. Ја сам уз помоћ мојих теслићких храбрих сабораца успио спријечити да нас покраду на референдуму за опозив начелника и узалуд би нам био сав претходни рад, митинзи и слично да нисмо успјели спријечити крађу и замјену врећа са гласачким листићима. Митинзи, окупљања, јасни програми и циљеви су предуслов да нас људи препознају, али нови изборни закон, који ће спријечити могућност крађе, је једини прави пут ка циљу.