Милан Миличевић, предсједник СДС-а, за Ослобођење говори о изборним резултатима странке, неспоразуму са Говедарицом и повлачењу Приједлога закона о Уставном суду БиХ
 
Слобода умире онда када престанемо бранити своје принципе и када жртвујемо оно што смо градили и за све што смо се борили зарад личних интереса. У Републици Српској готово непрекидно 20 година на власти је личност која себе види у рангу неког галактичког императора којем се сви клањају и којем сви аплаудирају и који гази немилосрдно и демократију, право и правну државу. Не само слободу и индивидуалне слободе, већ и здрав разум.

Ово у разговору за Ослобођење каже предсједник СДС-а Милан Миличевић који је недавно ставио мандат на располагање Главном одбору након што је СДС на локалним изборима остварио лош резултат. И сам Миличевић каже да резултат СДС-а на изборима није онакав какав су у овој странци очекивали.
 
Да ли бисте изборни резултат СДС-а оцијенили као - лош?
 
- Реално говорећи - резултат није добар и онакав какав смо очекивали. Српска демократска странка је на локалним изборима 2024. године као изборни циљ имала освајање власти у већем броју локалних заједница него што их је имала за изборе 2020. године, а за шта су постојале процјене и претпоставке да је то реално могуће, посебно у неколико одбора који заиста добро и организовано раде и које воде квалитетни појединци.

Феномен прелетача

СДС је ове године на прибилижно истој излазности освојила готово исти број гласова као прије четири године, али је изгубила локалну власт у пет општина, а добила у само једној новој. Оно што је један од главних разлога зашто није остварен бољи резултат јесте укидање рачуна странке због америчке ОФАЦ „црне листе“ и довођења у питање изласка странке на локалне изборе од стране Централне изборне комисије БиХ.

То је нешто са чим се није суочила нити једна странка у БиХ и нисам сигуран да би нека друга странка тако нешто преживјела, поготово јер се ради о потпуној финансијској блокади и изласку на изборе без новца. СДС-у су се и раније дешавали разни удари и покушаји међународног фактора да на разне начине угаси странку, али је упркос свему и упркос свима Српска демократска странка опстала. 
 
У том смислу иако резултат странке на изборима није онакав какав смо жељели и очекивали, наш највећи је успјех,да смо имали знања и снаге да изнађемо начин да изађемо на изборе због свих наших оданих чланова који генерацијама припадају Српској демократској странци, којима је СДС практично дио и личног идентитета. Упркос жељама разних злобника, домаћих и страних, СДС није ни овај пут нестао нити се угасио, већ је очувао своје бирачко тијело и и даље је најјача опозициона странка и друга странка по броју гласова у Републици Српској.
 
Дакле, ако можемо констатовати да без обзира на околности резултат СДС није добар, не може се рећи да је потпуно лош, поготово ако упоредимо са резултатима осталих политичких субјеката. Једино је СНСД растао и то на рачун својих партнерских странака на републичком нивоу, које су или оствариле драматичан пад или стагнирају са бројем гласова, док су друге стране све остале опозиционе странке осим СДС-а, нажалост, и номинално и процентуално доживјеле још већи пад.
 
Оно што се међутим, може извести као позитивна основа за неке наредне изборе је то што су кандидати за начелнике опозиције освојили за преко 100.000 гласова више у односу на збир гласова свих опозиционих странака на нивоу Републике Српске, док су кандидати СНСД-а освојили за око 85.000 гласова мање у односу на збир гласова странака које чине власт на нивоу Републике Српске, при чему је разлика нешто више од 60.000 гласова у корист кандидата СНСД-а или око девет одсто у односу на број изашлих гласача.
 
-У неколико наврата је у медијима истицано да је овакав резултат СДС-а посљедица Ваше велике заокупираности изборима у Теслићу. Другим ријечима, да сте као предсједник странке због једне локалне заједнице занемарили остатак Републике Српске. Како то коментаришете?

Навео сам да је највећи проблемпроблем са којим се СДС суочио мјесецима прије избора блокада рачуна, онемогућавање изласка на изборе од стране ЦИК-а, прекид финансијских прихода. То може неко прихватити или не прихватити, али то су чињенице. Као предсједник СДС-а, мој задатак је да пружим подршку свакој локалној заједници и сваки одбор је у складу са нашим могућностима у наведеним околностима имао пуну подршку и мене и страначког руководства.
 
Није разлог успјеха или неуспјеха и на садашњим и на ранијим локалним изборима у Теслићу, гдје СДС побјеђује у континуитету, то што је Милан Миличевић предсједник Српске демократске странке и што је раније био неко други. Иза тог резултата стоји добра организација, квалитетни кадрови и мукотрпан рад. Исто се може рећи и за све остале локалне одборе Српске демократске странке.
 
У колико општина у Српској СДС није прешла цензус?

- У шест локалних заједница СДС није прешао цензус, а исти је случај био на локалним изборима 2020. године. У четири од тих шест општина СДС није ни имао листу, а то су Трново, Језеро, Источни Дрвар и Оштра Лука. Овдје ипак треба нагласити да је по овом критеријуму СДС једина странка иза СНСД-а која је парламентарна у преко 90 одсто општина и градова Републике Српске, а да је велики проблем за остваривање већине у локалним скупштинама, чак и тамо гдје СДС има своје начелнике и градоначелнике, то што остале странке опозиције нису прешле цензус у више од пола локалних заједница. Тако ПДП нема одборнике у готово 40 од 64 локалне заједнице, Народни фронт у 47, Листа за правду и ред у 60 градова и општина.
 
Шта намјеравате урадити са Бањом Луком која је сад већ изгледа неизљечива болест СДС-а?

- Једна од тих шест локалних заједница гдје СДС није прешао цензус је и град Бања Лука, гдје је највеће бирачко тијело у Републици Српској и што је реално годинама уназад један од највећих проблема Српске демократске странке који има своју генезу и узроке што у кадровској политици, што због феномена прелетача који је у случају Бањалуке међу високо позиционираним функционерима, па чак и бившим предсједницима странке и предсједницима градског одбора, далеко најубједљивије и најучесталије изражен.
 
Од локалних заједница гдје на изборима 2020. године нисмо прешли цензус, а сада смо поново парламентарна странка, јесте град Добој. Ту је СДС дјеловао у сигурно најтежим условима у односу на све остале општине и градове. У Добоју се модел који смо спровели са именовањем координатора који није био из Добоја, а чији је задатак заједно са повјереништвом и уз помоћ сусједних општинских одбора да ревитализује странку, показао као успјешан. То је могуће и један од модела за Бањалуку, али уз укључивање директно предсједништва странке.
 
Мандат сте дали на располагању Главном одбору, а Ваш претходник на челу странке Вукота Говедарица сматра да о Вашем мандату не може да одлучује орган који Вас није ни бирао. Каква је то порука? Како коментаришете те наводе?

- Мислим да се овдје ради о замјени теза или због неспоразума или због неких других мени непознатих разлога. Не бјежим ја од стављања свог мандата, који је изгласан прошле године, на провјеру Скупштини странке која ме је и изабрала, већ је јасно речено на сједници Предсједништва да желим став без обзира на Статут и да уколико немам повјерење Предсједништва и Главног одбора, нема потребе да се иде на Скупштину странке и ја бих у том случају дао неопозиву оставку и ушли бисмо у нове унутарстраначке изборе. Господин Говедарица је био присутан на сједници Предсједништва, те је упознат са тим ставом. То је, дакле, јасно и њему и осталим члановима Предсједништва, а зашто је он то схватио другачије је питање за њега.
 
Да ли је повлачење Приједлога закона о Уставном суду БиХ био пуцањ у здраву ногу СДС-а?

- Суштина цијеле приче око Закона о Уставном суду БиХ је да не постоји политичка воља странака које чине власт на нивоу БиХ да се то не само доведе до краја, већ није могло да дође ни на дневни ред. Још је већи апсурд да је СНСД, који је власт у Републици Српској, такође опструисао стављање Приједлога тог закона на дневни ред мјесецима, иако је такав Приједлог у националном интересу Републике Српске.
 
Лицемјерно је да се након свих тих блокада и опструкција, СНСД јавља као највећи промотер и бранилац Приједлога закона који је поднијела СДС. Повлачење приједлога не значи одустајање од ставова, већ прилику за додатне консултације како бисмо са осталим странкама осигурали најбољу стратегију у интересу Републике Српске.
 
На локалним изборима 2000. године Српска демократска странка освојила је 226.226 гласова. Двадесет и четири године касније, на изборима који су одржани прије три седмице, СДС је освојио свега 83.681 глас. У процентима то изгледа овако: за СДС је 2000. године гласало 36,1, а ове године 12,53 одсто бирача. Шта се десило у међувремену?

- У том међувремену од 24 године десило се неколико покушаја међународне заједнице да уклони СДС са политичке сцене. Сам изборни закон који даје мандат не странци већ кандидатима на листама, те начин рачунања мандата који фаворизује мале странке (Сент Лагијев, умјесто Хонтов као у већини европских држава), скројени су да се ослаби и елиминише првенствено СДС.
 
Чак и прије те 2000. године десио се раскол Биљане Плавшић уз помоћ Милорада Додика и међународне заједнице, након чега је странка била преполовљена, али се вратила снажнија на изборима 2000. године. Међутим, притисак је настављен 2004. године од стране високих представника смјеном и забраном политичког дјеловања за 60 функционера СДС-а и тадашњем предсједнику странке Драгану Калинићу.
 
У том периоду је странка и стављена на америчку ОФАЦ црну листу. Већ тада је на локалним изборима те 2004. године СДС пао са 226.000 на 116.000 гласова. Затим је 2005. године блокиран рачун СДС-а и странка је морала годину дана прикупљати 2,6 милиона КМ за деблокаду рачуна у чему се успјело неколико мјесеци пред републичке изборе 2006. године када СДС даље пада на 103.000 гласова.
 
Сви ти потези међународне заједнице су очигледно највише ишли у прилог Милораду Додику и СНСД-у чији је број гласова растао обрнуто пропорционално у истом периоду и то са 83.000 гласова 2000. године на и дан данас рекордних 244.000 гласова. Уз све то Драган Чавић, тадашњи предсједник СДС-а и Републике Српске, неколико мјесеци пред изборе 2006. године дао је на тацни премијерски мандат Милораду Додику који је у изборе ушао са позиције власти неоптерећене проблемима и уз издашну злоупотребу средстава буџета Републике Српске, што је из ове перспективе била колосална грешка, јер је СНСД буквално за двије године растао за два пута са 118 на 244.000 гласова.
 
Дакле, СДС се до дана данашњег покушава опоравити од тог пада 2006. године на 103.000 гласова. Странка се опоравила донекле на локалним изборима 2012. године када је освојила 146.000 гласова и 25 начелничких мандата, као и 2014. године на републичким изборима који су изгубљени за длаку, а посљедице тадашњег феномена „папака“ који правосудни систем није казнио, тј. политичку корупцију, осјећамо и дан-данас.
 
Укрупњавање опозиције

Многе су промјене од тада до данас обликовале политичку сцену, а СДС је остао вјеран својим основним принципима, иако су дошла нова политичка питања и изазови. Наша мисија остаје иста, али приступ треба да буде динамичан и у складу с новим временом.
 
Да ли је могуће укрупњавање опозиције уочи наредних општих избора?

- Уколико дијелимо исте циљеве и визију, вјерујем да је укрупњавање опозиције свакако могућност коју треба размотрити, поготово ако ће то користити Републици Српској. Експерименти попут некадашњег „Савеза за промјене“ нису се показали као добитна комбинација, а сматрам да се опозиција може и треба окупити око СДС-а као најјаче опозиционе странке.
 
Да ли и даље сматрате да је СДС главни опозициони барјак? Зашто то не може да буде Драшко Станивуковић који је два пута побјеђивао у Бањој Луци?

- СДС и номинално и процентуално има највећи број гласова од свих странака опозиције и темељна је опозициона снага с традицијом и препознатљивим вриједностима. Ми можемо подржати кандидате других странака у договору окупљене опозиције, као што смо и раније за неке од инокосних функција, уколико се процијени да имају највеће шансе за побједу, али првенство потеза треба да има СДС као најјача странка опозиције. Уважавам рад сваког опозиционог лидера,  али СДС остаје главна опозициона снага због своје традиције и досљедности  и резултата.
 
Да ли је сва нада опозиције положена у то да ће неко други, у овом случају Суд БиХ, урадити њен посао када је Додик у питању?

- Српска демократска странка се бори за промјену власти у Републици Српској демократским методама, а што се тиче суда, моје мишљење је да је Додик заслужио да му суде судови Републике Српске за деценијски криминал и корупцију, те пљачку народног богатства Републике Српске. У том смислу очекујем да ће се то прије или касније десити.