Пандуревић: Тужилаштво БиХ треба да истражи аферу Виадукт

Александра Пандуревић, чланица Предсједништва Српске демократске странке и некадашња посланица у Парламенту БиХ, у интервјуу за БУКУ оштро критикује актуелни режим у Републици Српској, одговорност за милионски дуг према компанији Виадукт, те указује на политичку и институционалну деструкцију која води ентитет у све дубљу кризу.
 
Пандуревић тврди да ће дуг на крају платити грађани Републике Српске, јер власт свјесно избјегава одговорност, док институције БиХ постају колатерал политичких калкулација.
 
Предсједника Републике Српске Милорада Додика описује као политичку прошлост и фигуру која је покушала себи осигурати добру преговарачку позицију, али да се заиграо и прешао све црвене линије. 
 
Пандуревић каже како су посљедњи потези на доношењу новог Устава Републике Српске авантуризам штетан по РС јер може довести до “Дејтона 2”.
 
Говори и о преговорима СДС-а за улазак у државну власт, односу према европским интеграцијама, пропалим пројектима…
 
БУКА: Пријети нам потпуна обустава авио-превоза, а упосленицима БХАНСА-е већ су смањење плате. Вјерујте ли у најцрњи сценарио?
 
Овој земљи је својствено да се рјешења за проблеме нађу када догори до ноката, у задњем трену. Тако ће бити и сада. Претпостављам да ће се из буџета БиХ исплатити Виадукт, а да ће онда БиХ тужити Републику Српску и наплатити та средства. У сваком случају, то ће на крају платити грађани Републике Српске тако што ће полицајци остати без ове повећане плате, а вјероватно ће и осталим буџетским корисницима бити смањена примања.
 
БУКА: Зашто Република Српска односно њене власти не желе да враћају свој дуг и како то да је нуђена нагодба од „само“ милион евра у односу на сада доспјелих 55 милиона евра? Каква је ту логика?
 
На то питање одговор треба да нам каже Тужилаштво БиХ. И мене јако занима зашто Влада РС није прихватила обештећење које је ишло до три милиона евра иако јој је Правобранилаштво БиХ то сугерисало!? Посебно јер су били упознати да су Привредни судови у Српској донијели двије пресуде у корист Виадукта. Зашто је онда изузето Правобранилаштво БиХ и заступање дато адвокатским кућама које су онлине учествовале у арбитражном процесу?
 
Из свега тог, оправдано се јавља сумња да се чекао што већи колач за растаљивање. У најмању руку неко треба да одговара због несавјесног рада којим је нанијета огромна штета буџету, грађанима и угледу земље.
 
Све док не будемо имали закон да јавни функционери који својим (не)чињењем нанесу финансијску штету буџетима ту штету надокнаде из своје имовине, имаћемо овакве ситуације јер имамо посла са клептократским режимом.
 
Разлог зашто Република Српска не жели да враћа оно што је њена и законска и морална обавеза, вјероватно лежи у чињеници да нема новца. Касе су празне. Ово са арбитражом је дошло до степена националне велеиздаје. С једне стране се декларативно залажу да јавна добра нису државна имовина, да државна имовина припада ентитетима, а онда својим поступцима кажу – БиХ је одговорна и треба да плати одштету за јавна добра. Таквим бескурпулозним поступањем управо режим јавна добра пребацује на ниво БиХ. Скупу ћемо цијену платити због такве њихове коцкарске политике. 
 
БУКА: Странка чија сте чланица Предсједништва – СДС тренутно је у преговорима да уђе у власт на нивоу БиХ. Може ли се то десити, посебно након ставова Борјане Кришто и након што се развукло именовање Небојше Вукановића за мјесто министра у Савјету министара?
 
Министарске позиције су потпуно периферна и небитна ствар, и то су медији форсирали а не ми. Са странкама из ФБиХ нисмо ни разговарали на ту тему, него искључиво о послу који треба да се уради а од којег читаво друштво треба да има користи. Нас прије свега занима да зауставимо намјештену куповину кумове зграде за УИО и да се питање смјештаја УИО ријеши на законит и транспарентан начин, средствима које одговарају економском стању у земљи. Такође, од виталне важности нам је диференцирана стопа ПДВ-а, транспарентан изборни процес и деблокада европских закона. Прво се треба договорити о принципима и циљевима. 
 
БУКА: Шта би значило формирање власти у којој би био и СДС, ако СНСД и даље има три делегата и опцију да опструише рад државне власти, усвајање закона и слично?
 
То нема апсолутно никакве везе и такве тезе о блокадама и незамјењљивости СНСД-а пласирају они који не познају Дејтонски мировни споразум и Устав БиХ. СНСД је имао три делегата и од 2014-2018. године, па је Дом народа функционисао и у његовом Колегијуму је био Огњен Тадић који је тада био у СДС. Имала их је и СДА од 2010-2014. када је била опозиција, а има и данас.
 
Устав БиХ је јасно прописао како се у Дому народа штити витални национални интерес и како се он покреће. Све што се сматра штетним за интересе неког народа, Устав је прописао како се може оспорити. Да би се оспорило, мора се доћи на сједницу. Недолазак на сједницу већ улази у сферу блокаде институције, што је недопустиво и антидејтонско понашање. Тог су свјесни сви и зато никада нико за тим није посезао дуже од пар сједница јер блокаде могу имати озбиљне посљедице по актере.    
 
БУКА: Милорад Додик и Ненад Стевандић без проблема прелазе државну границу без обзира што је за њима расписана централна потјерница због неодазивања на позиве правосудних институција. Исмијавање државе, држава – то сам ја, појединац јачи од институција – како то уопште назвати?
 
Не бих то тако називала нити карактерисала. Много је ту медијских спекулација, сензационализма и неистина. Сваки дан гледамо мигранте како, под окриљем ноћи, илегално прелазе границу и то у групама. Нама недостаје 800 граничних полицајаца. На прелазима имамо по два човјека. Скеле на Дрини раде на сваки километар и од рата није стао шверц преко скела. Не вјерујем да је пријатно илегално прелазити границу како би се показала ”снага” док је срце у петама. То је, само по себи, понижавајуће да предсједник НСРС и Републике лове неке скеле и кришом скелом улазе у своју земљу. 
 
БУКА: Како ће се завршити цијела ситуација са Милорадом Додиком, видите ли могућност да се нађе иза решетака и је ли његова политичка каријера на заласку или ће успјети да преживи и овај привремени „пад“?
 
Додик је прошлост само му то још нико од сарадника не смије да саопшти. Сам себе је срушио. Народ га је прозрео, а најближе окружење пере руке од његових потеза.
 
Милорад Додик је имао историјску шансу да из његовог процеса пред Судом БиХ остану трактати о владавини права, границама интервенционизма и непоштовању Повеље УН. Имао је шансу да правним аргументима испрати не само Кристијана Шмита него и да оконча еру бонских овлашћења.
 
Умјесто тог, умјесто да снагом правних аргумената одбрани уставно право предсједника да доноси указе, он је одабрао да читаву Републику Српску баци као жетон на рулет. Он је сам себи направио проблем потезима након првостепене пресуде.
 
И то је мање битно. Оно што је битно јесте да је Републику Српску покушао гурнути у амбис испред себе, доводећи нас у ситуацију да се људи само питају да ли ће бити рата.
 
Његова тактика је вјероватно била да направи што већу кризу како би онда сјео за сто са странцима и преговарао. Прерачунао се јер је отишао предалеко и више саговорника нема. Додик је постао превелик терет Републици Српској и није нанио штету БиХ него Српској. Да има трун патриотизма у себи, сам би се повукао и ослободио и народ и Српску тешког бремена. Но, у историји још нису забиљежени диктатори који су се добровољно повукли.
 
Мени га је заиста тужно гледати јер могао је бити велики лидер, а сам је одлучио да буде мали и на крају одбачен од народа.
 
БУКА: Протјеривање министрице за питања Европе и климе СР Њемачке можда је највећи дипломатски скандал у посљедње вријеме. Хоће ли грађани Републике Српске сада осјетити посљедице те одлуке?
 
Посљедице понашања режима одавно осјећамо јер су обустављени многи пројекти ЕУ, а посебно Њемачке. Преко 600 милиона евра средстава намијењених пројектима у Српској је блокирано, а о кредиторима можемо само сањати.
 
Њемачка је један од наших најважнијих спољнотрговинских партнера, многе наше фирме су ослоњене на њих.
 
Шизофрено је причати о независности Републике Српске, а истовремено хиперпродуковати снажне непријатеље. Жена је показала поштовање и према Републици Српској тим што је дошла у Бањалуку. Зар је требало да буде само у Сарајеву и да се састане само са бошњачким лидерима? Ваљда је наш интерес да се свуда чује и српски глас, а не само једна страна.   
 
Српска је нажалост постала талац њихових личних интереса и грчевите борбе за опстанак на власти. Има оних који су мишљења да се све ово дешава због истраге о купљеним софтверима који никада нису испоручени или прорадили. Преко 100 милиона КМ је потрошено за нефункционалне софтвере.
 
БУКА: Усвојен је нацрт новог Устава Републике Српске. Како Вама изгледа тај Устав и вјерујете ли да ће дио опозиционих посланика подржати његово усвајање и тиме помоћи Милораду Додику?
 
Устав је најважнији акт једне земље и он захтијева не само консензус власти и опозиције, него и широк друштвени консензус, па и референдумску провјеру. Устав се не доноси преко кољена и у узаврелој клими. Нацрт који су предложили је противрјечан и у колизији с Дејтонским мировним споразумом. То је чисто поигравање Републиком Српском, цементирање даље конфронтације са цијелим свијетом и провоцирање неког Дејтона 2 који би могао бити Дамоклов мач над Републиком Српском. СДС такву врсту авантуризма не подржава и сигурна сам да наши посланици неће подржати поигравање судбином Републике Српске.
 
Чујем да им је идеја да гласање буде тајно, под плаштом заштите посланика од процесуирања, а у ствари да би купили недостајуће гласове. Но, имамо адекватан противотров за ту ситуацију и сасјецање политичке корупције.
 
БУКА: Док се налазимо у највећој кризи након рата, уопште нема помака на ЕУ путу. Да ли сада корачамо уназад на тој рути?
 
Тај процес је успорен већ дуго времена. Готово је невјероватно да смо ми, прије Србије, парафирали Споразум о стабилизацији и придруживању а да данас каснимо за Србијом 10 година. Највећи српски национални интерес јесте да будемо у истом возу са Србијом и да сутра немамо границу ЕУ на Дрини. Република Српска је зато морала бити мотор европских интеграција, а врло често је била кочничар из себичног мотива режима да што дуже не заживи владавина права како би могли ловити у мутном. Да имамо владавину права нити би нам се десио Виадукт нити Рашид Сердаров, нити би ЕПРС од добити од 144 милиона КМ догурала на преко 30 милиона губитка.