Резултат октобарских избора ће бити недвосмислен. Или наставак пропадања Републике Српске, изолација и корупција, или нови почетак, редефинисање приоритета и борба против криминала и корупције. Ово није избор за личности, него избор наше будућности. То ће бити резултат броја гласова који ће добити Додик и Жељка, односно Мирко и Јелена. 
 
Да би дошло до промјена потребан је сваки глас и прије свега јединство опозиције у жељи да се оне десе. Зато сам зачуђен нападима на Шаровића из редова оних који се називају опозиција. Ти напади су најбоља Додикова пропаганда коју би могао пожелити. Вјерујем да је један дио тих напада и дефетизма оркестриран од стране режима, али и из сусједних држава. 
 
Такође сам убјеђен да је дио тих напада плод сујете и велике нарцисоидности појединаца који од жеље за сопственом промоцијом не виде шуму. Управо на њих апелујем да размисле шта раде и ако су заиста искрено за промјене, стану безрезервно иза два кандидата опозиције. Јер Република Српска нема више времена за пропадање. 
 
Чујем да је главни аргумент кампање против Шаровића да не може побједити јер има пуно година и да би то морао бити неки много млађи кандидат. Функција српског члана Предсједништва је толико осјетљива и деликатна да ју у овом тренутку у Републици Српској може квалитетно обављати само неколико људи. Мирко Шаровић је човјек који најбоље познаје како функционише систем у Републици Српској и БиХ јер је једини који је прошао кроз све позиције, од предсједника општине до српског члана Предсједништва, од министра до предсједника Републике Српске. То знање се не може купити. Управо на том мјесту у Сарајеву нам треба памет и искуство, а не авантуризам и конфликт који је унио Додик и који држи Републику Српску у изолацији и блату.
  
А што се тиче Шаровићевог и Додиковог патриотизма он се не може поредити, јер се ради о двије различите ствари. Подсјетићу да је Шаровић од стране ОХР-а смијењен са мјеста српског члана Предсједништва и изолован у затвор како би се отворио простор да Додик обави преносе надлежности. Прије свега због укидања Војске РС и стварања Оружаних снага БиХ. И није се зауставило само на војсци. Зар треба изнијети неки други доказ да је Шаровићев патриотизам стваран, а Додиков лажан и служи као средство за манипулисање јавношћу и остваривање личних интереса.
 
Свака озбиљна политика мора бити спој младости и искуства. Једно без другог не може функционисати добро. Управо тај спој су Мирко и Јелена. Да би побједили само треба подршка свих оних који желе да виде другачију Републику Српску од ове какву Додик оставља. Убјеђен сам да то жели већина грађана Републике Српске.