Јуче су ме укућани обавијестили да је на адресу нашег дома поштар донио једнократних 100 КМ као награду за моје четверогодишње учешће у рату. Нисам био кући кад је поштар дошао па заиста не знам рећи како би одреаговао да ми је лично предата награда за мојих 40 мјесеци проведених у рову. Понижен сам, згрожен и мука ми је. А у тим тренуцима не знам како бих реаговао. Боље је што нисам био кући.
 
Прије неколико мјесеци из Републике Српске отишао је син јединац мог саборца који је живот положио за Републику Српску. Младић који је завршио факултет, имао посао и засновао породицу. Отишао је сам, да створи услове да ускоро и породицу поведе са собом. Отишао је ситуиран и успјешан човјек. Отјерао га је јавашлук локалних СНСД-овим моћника, премијерове изјаве да би он боље живио његов живот од њега самог, 113% јефтинија струја, изјаве челних људи режима да млад човјек може да успије само ако је члан владајуће политичке партије – отјерала га је „доброта“ режима и њихових једнократних 100 КМ које више него и једна друга ствар гази достојанство бораца а режим шаље поруку да су наши хероји своје животе стављали на коцку за једнократни џепарац.
 
У нашој околини живи на хиљаде мајки који су у задњих 10 година испратили своју дјецу у иностранство са картом у једном смијеру. Мајке које су живјеле за ту дјецу, које све ове године нису успјеле да се радно остваре у Републици Српској јер нико на њих није обратио пажњу и дао им шансу, које су за режим биле само бројка. Њихова дјеца су била њихова шанса и сада су принуђене да их отисну у свијет да би имали шансу за бољи живот уз поруку „боље да те желим, него да те жалим“.
 
У истом тренутку када се борцима, младима и пензионерима помпезно дијели једнократни џепарац, режим арчи и задње ресурсе Републике Српске. У фиктивним представништвима Републике Српске у Израелу, мимо очију јавности договара се докапитализацији Рудника жељезне руде Љубија. Нагледала се Република Српска за ових 16 година владавине режима сумњивих инвеститора, разних Зотова и Сердарова, разних Батагона и веселих литванских банкара... Њима је подијељена имовина Републике Српске крвљу одбрањена а борцима, пензионерима и младима дајете џепарац.
 
Знајте господо, да не вјерује више Република Српска онима који кажу да би живјели њене животе боље од ње. Не вјерује српски сељак да нема 2 фенинга више по килограму пшенице кад види да имају милиони за дворски Проинтер. Не вјерује српска мајка да за њу нема посла у Републици Српској ако за поједине посланика имају и по четири буџетска примања.
 
Ви сте, господо из режима, гори и од најгорег лопова јер ниједан лопов није опљачкао своју кућу, отјерао своје потомке и осрамотио претке. Заслужујете да вас овај народ након избора упамти онаквим какви сте били. Бахати, саможиви и душмани сопственом народу.
 
Својим саборцима из опозиције поручујем да пригрлимо народ, збијемо редове и да преузмемо одговорност. Ојачајмо темеље наше Републике Српске које је режим 16 година поткопавао. Никакве празне пароле и анализе неће промјенити стање већ само наша акција, храброст и енергија. Будимо онакви какви су били наши најбољи када смо стварали Републику Српску.