Стање у здравству Републике Српске је забрињавајуће. Информација о пореским дужницима пријети да разори здравствени систем, упркос томе што власт тврди да је све уреду. Међу првих 10 највећих пореских дужника, 7 је болница, упозорава Милан Радовић, замјеник предсједника СДС.
„На неславном првом мјесту УКЦ Републике Српске са дугом од чак 88 милиона КМ, друга је болница у Источном Сарајеву са 47,6 милиона КМ, док је на трећем мјесту болница у Добоју са 46,9 милиона КМ. На петом мјесту је болница у Фочи, на шестом болница у Бијељини. Градишка је на седмом, док је Приједор на осмом мјесту“, наводи Радовић.
Он каже да када саберемо пореске дугове ових болница, они износе невјероватних 260 милиона КМ.
Питање које се намеће је, истиче Радовић, због чега су болнице доведене у такво стање и да ли је због ових дугова повезан пензиони стаж њихових запослених?
„Доктори и медицинско особље нам одлазе у иностранство, због чега је велико питање ко ће уопште остати да нас лијечи у годинама које долазе? Не можемо им ни замјерити због тога, с обзиром на то да примају мање плате чак и од колега из Федерације БиХ, све због прекомјерно запослених искључиво по партијској линији који немају додира са медицином“, наводи Радовић.
Поручује да је програм Српске демократске странке направљен с циљем да здравствени систем Републике Српске што прије добије неопходно појачање, а доктори и медицинско особље много боље плате, како бисмо их задржали у Српској.
Прецизира да је за интервентно повећање плата доктора и медицинског особља од 25%, али и за раст накнада по дежурствима, потребно додатних 60 милиона КМ годишње.
„Ова власт ће само ове године на капитална улагања да потроши преко 600 милиона КМ и то за неселективне и прилично скупе инвестиције. Дакле, да су само смањили наведено за 10%, било би довољно да се ријеши статус запослених у здравственим установама. Управо због тога у СДС кажемо да је ова власт уништила стандард наших грађана непотребним и скупим инвестицијама“, казао је Радовић и додао:
„Наш план није у томе да докторима и медицинским радницима дајемо по 1.000 КМ помоћи, већ у томе да системски ријешимо њихов статус, тако што ће они имати примања која су потребна за нормалан живот, у складу са захтјевима и тежином њиховог посла, али и нивоа образовања и стручности.“