Сврха Бакирове изјаве је шовинистичка порука: ‘Сви Срби су лоши. Или су као Додик или су лошији од њега иако тако не изгледају.
 
Бакир Изетбеговић је само јавно потврдио да му је Додик пожељан партнер. Са њим може да игра већ сто пута виђену превару дизања националних тензија и сијања страха и мржње у сопственом народу.  На исти начин и Бакир користи Додику. То се зове политичка симбиоза јер један без другог не могу да функционишу. Мислим да ће се о другој врсти сарадње тек чути када профункционише правна држава.
 
Политичари као што су Мирко Шаровић, Јелена Тривић или ја који немају такву политичку агенду не могу ни послужити Бакиру за манипулацију народом. Зато је и одлучио да му Додик буде партнер. Али примјетно је да ту постоји и одређена мазохистичка црта код дјела Бошњака, јер се диве ономе који их јавно вријеђа и понижава, а не прихватају оне који су за коректне односе и међусобно уважавање.
 
Последњи примјер политичке симбиозе Бакира и Додика је одлука Уставног суда о државној имовини која је темпирана десет дана прије одржавања избора. Нажалост у тој њиховој игри дебљи крај увјек извлачи Република Српска.