Усвајање тзв. Програма реформи, како популарно зову АНП, и трасирање НАТО пута, џокери су СНСД за улазак и опстанак у Савјету министара, каже Александра Пандуревић, члан Главног одбора СДС.

„Жао ми је што СНСД прави овакве компромисе са СДА, СДП и другим партијама из Сарајева, умјесто да је направио унутрашњи договор у Републици Српској да нема формирања новог Савјета министара без деблокирања крупних капиталних инвестиција Србије у пројекте гасификације, изградње хидроелектрана у горњем току Дрине и аеродрома у Требињу“, каже Пандуревић.

Није ту ријеч само о економском аспекту ових инвестиција, истиче она, него и о прихватању уставних надлежности Републике Српске и заустављању њихове неуставне отимачине.

„Зато ћу апеловати на госпођу Жељку Цвијановић да она ове споразуме стави на дневни ред Предсједништва БиХ и тестира искреност нових коалиционих партнера, те да не подржи именовање госпође Борјане Кришто за предсједавајућу Савјета министара БиХ уколико претходно нису деблокирани пројекти Србије у Републици Српској“, поручује Пандуревић.
 
Она је подсјетила да је у децембру 2019.године, Милорад Додик је подржао први Програм реформи БиХ за 2020. годину којим је активиран Акциони план за чланство у НАТО-у (МАП).

„Наиме, СДА и ДФ, као незаобилазан фактор за формирање власти, тада су годину дана блокирале формирање новог Савјета министара, чекајући капитулацију Републике Српске и партију која ће прихватити наставак пута у НАТО. Нажалост, капитулирао је Додик и у Савјет министара је ушао са НАТО улазницом. Током 2021. и 2022. године, СНСД је одбијао усвајање нових годишњих АНП, односно Програма реформи. Онда је дошло вријеме за избор српских делегате у Дому народа и формирање новог Савјета министара и 9. новембра 2022.године, Савјет министара БиХ једногласно је освојио Програм реформи за 2021. и Програм реформи за 2022. годину. Новом НАТО улазницом, Додик је код сарајевских партија обезбиједио четвртог делегата у Дому народа и Савјет министара“, каже Пандуревић и додаје:
 
„А како се могло и шта би била одговорна национална политика према Републици Српској?“

Пандуревић сматра да је СНСД требао приликом формирања власти поставити услове партијама са сједиштем у Сарајеву .

„СНСД је 2022. године у позицији незаобилазног фактора, као што је то била СДА 2018. године. Дакле, СНСД је тај који има џокер у рукаву и може бирати између СДА и партија осморке. И баш као што је СДА прије четири године тражила српске партије које су спремне усвојити АНП, СНСД је сада морао поставити услове партијама са сједиштем у Сарајеву:
 
1. Предсједништво БиХ да подржи и да сагласност на Споразум о изградњи гасовода ''Нова источна интерконекција БиХ и Србије'', Споразум о изградњи аеродрома у Требињу и Споразум о пројекту ''Горња Дрина'', па нека се боре Денис Бећировић и Жељко Комшић ко ће бити ближи Жељки Цвијановић.
 
2. Нова већина да одмах усвоји Закон о престанку мандата страним судијама у Уставном суду БиХ, што је један од 14 приоритета из Мишљења Европске комисије.
 
Искрено вјерујем, додаје Паднуревић, да би и СДС као државотворна партија овако нешто и јавно подржала, те нема мјеста Додиковој бојазни да би СДС са својим партнерима из Српске усвојила АНП и формирала Савјет министара а да су велике инвестиције Србије у Српску блокиране.

Истиче да СДС јесте опозиција СНСД-у, али никада неће бити Републици Српској!
 
„Дакле, умјесто што купује НАТО улазнице од федералних партија, Милорад Додик је требало да њима понуди улазницу у виду деблокаде пројеката које су блокирали и посланици странака осморке кроз апелације упућене Уставном суду БиХ. Док један од два блока – СДА или осморка - не капитулира, Савјет министара би водио Зоран Тегелтија. Од побједника, Република Српска оваквом политиком од себе прави губитника, и онда се питамо зашто нам отимају надлежности, засипају нас апелацијама, блокирају пројекте. Тако се понашају јер су схватили да ће неки Срби све прогутати и дати за фотељу“, напомиње Пандуревић.