Потребно је увести двокружни изборни систем за инокосне функције, повисити цензус са три на пет посто да се елиминишу партије које се користе само да би трговали са бирачким одборима. Изборни закон је потебно мијењати од начина кандидовања, до начина попуне бирачких мјеста и посматрача, па до контроле процеса избора, као што су оптички читачи и видео надзор који омогућава заштиту и приватност сваког бирача, истакао је др Милан Миличевић, предсједник Српске демократске странке.
Миличевић је поручио да ће једна о главних политика која ће бити у фокусу у наредном периоду бити реформа изборног законодавства.
"Морамо заштитити изборну вољу и сваки листић, сваког човјека. људи су изгубили наду да ће њихов глас отићи тамо гдје је упућен, зато што овај Изборни закон омогућава изборне крађе и изборне манипулације", навео је лидер СДС-а.
Новоизабрани предсједник Српске демократске странке (СДС) Милан Миличевић поручио је да је основни циљ новог руководства странке - промјена власти у Републици Српској.
Миличевић је истакао како ће настојати то учинити нудећи конкретна рјешења, а не критикујући актуелну власт.
"Комплетан опозициони блок у Републици Српској је већ дуго година губио изборе на пукој критици, без нуђења конкретних рјешења. Када говоримо о конкретним рјешењима, то су приједлози закона, приједлози законских рјешења, да ли нових или измјена постојећих закона, прије свега око фискалне политике, пореске политике, економских реформи, закона о спречавању сукоба интереса итд...", навео је Миличевић.
"Српска демократска странка никада није напуштала своју кућу и њена кућа је Република Српска", поручио је др Милан Миличевић, коментаришући „честитку“ лидера СНСД-а упућену њему након избора за предсједника.
Миличевић се осврнуо и на стање јавних финансија, истакавши како је укупан јавни дуг Босне и Херцеговине прешао 13 милијарди КМ, те да је то страховит податак.
"Забрињавајуће је на нивоу државе, самим тим и Републике Српске. Ми то осјећамо на локалним буџетима, то се директно прелијева на становнике Републике Српске и цијеле БиХ, јер људи очекују пројекте, које ви не можете да реализујете због задужености", навео је Миличевић, те додао:
"Непрестаним и неконтролисаним задуживањем виших нивоа власти, које не траже сагласност ни од кога, то се сад прелама на леђима локалних буџета, локалних заједница. А кад се локална заједница задужује, она тражи сагласност Министарства финансија и добије га или не, и то је исправно, али требало би да буде и обрнуто, да се и локалне заједнице питају о задужењу виших нивоа", нагласио је Миличевић.